ASTROLOŠKI URAN – VEČNI TRAGALAC ZA ISTINOM I SLOBODOM

 

ASTROLOŠKI URAN – VEČNI TRAGALAC ZA ISTINOM I SLOBODOM

Šta je sudbina, a šta sloboda, da li su to međusobno suprotstavljene ’sile’ ili je to isti fenomen univerzuma, posmatran iz različitih uglova – pitanje je koje u velikoj meri određuje čoveka i ljudsko kao takvo.

Ma kako odgovorili na ovo pitanje i ma kojoj ’strani medalje’ odlučili da se priklonimo, ili ne priklonimo – činjenica stoji da je misao o slobodi odvajkada vodila i uređivala ljudski svet, i to ne kao bilo koja druga misao, već kao jedna od najviših, ako ne i sama najviša ideja. Isto važi i za istinu. U prirodi ovih ideja je da one predstavljaju Apsolutno – ono ultimativno i ne-promenljivo u svim tokovima-promena koje opažamo u sebi i svetu; i u prirodi je ljudskog bića da neprekidno biva nadahnut ovim idejama – i to tako da, podstaknut njima – svesno menja sebe – u kontinuitetu, ka nekoj „tački“ u budućnosti, koja je uvek doživljena kao „tačka“ (statično-mesto, naizgled) ali nikad fiksna, i možda nikad u celosti dohvativa.

 

Pandora, Uranos i Zvezda

Ovo nas vodi do još jedne od istaknutih tema povezanih sa astrološkim Uranom – NADE.

Kada je Pandora u mitu otvorila kutiju, iz nje su izašla sva zla ovog sveta, ali ostalo je na dnu još nešto: nada. Da kutiju nije nikad otvorila, zla se ne bi pojavila – ali ne bi ni nada. Tako uviđamo da nam je nada potrebna samo iz aspekta nedovoljno-dobrog-sada, kao otvorenost za Budućnost, u kojoj će doći, biti nešto Drugo, bolje, više u skladu sa onim šta i kako (sada!) shvatamo da želimo.

Ovo projektovanje-u-budućnost često se shvata kao pogrešno i obmanjujuće, kao način kako sami sebe varamo i zavodimo, izbegavajući ovo SADA i težeći nečemu drugom. Međutim nada u izvornom smislu nije pasivno očekivanje; njen značaj je za ljudsko biće ključan: ona predstavlja otvorenost uma za Moguće, kao različito od onog Zbiljskog, i time koren svakog stvaranja.

Inspirisani idejama onoga što Može Biti, umetnici, naučnici, filozofi i mistici svih vremena stvarali su Novo i drugačije, oblikujući tako forme u kojima sada živimo – aktivno tkajući mrežu ovog sveta u kakvom mi danas postojimo.

U grčkoj mitologiji Uranos, bog neba, izvorni je stvaralac – on je, zajedno sa Geom, boginjom Zemlje, najstarije među htonskim božanstvima, i iz njihovog međuodnosa, ljubavi Neba i Zemlje, nastale su sve stvari. I u taoističkoj filozofiji vidimo isti ovaj princip: iz odnosa neba (shvaćenog kao Yang – pokretački princip) i Zemlje (shvaćene kao Yin – prijemčivi, pasivni princip) rađa se sve mnoštvo postojećeg.

Stvaranje uvek potiče iz Haosa – neuređene ’kaše’ Mogućnosti, koje još nisu Nešto, ali takođe ni Ništa, bivajući tako neodređeno Sve. Stvaranje, tako, nastaje kada se iz Haosa oblikuje Red – u vidu distinktivnih, pojedinačnih formi.

Jednom nastale, ove forme pak teže da se održe, da u vremenu-i-prostoru očuvaju svoje postojanje/stabilnost. Mitološkom Uranu je odsekao genitalije – njegovu moć neograničenog stvaranja – upravo njegov sin Hronos, Vreme. U vremenu nema ne-ograničenog. Svaka je forma konačna i sve pojedinačno što postoji prolazno je.

Astrološki Uran predstavlja u nama ovu neiscrpnu žudnju za stvaranjem, i stoga u izvesnom smislu stalnu borbu sa onim postojećim, sa onim kako-već-jeste. Zato on u sebi uvek ima i rušilački aspekt, u odnosu na to već-postojeće. Izlazak deteta iz materice majke narušava prethodno stanje njihovog jedinstva i prekida stanje neometenog blaženstva bebe u majčinoj utrobi; izlazak mladice biljke iz zemlje poremećuje i menja tlo u kome raste – reformulišući njegov oblik i način kako ono dalje postoji.

Simbolično, ova sila Stvaranja predstavlja stalni Tok promene. Uran nas goni da nikad ne ostajemo u onome već-utvrđenom i poznatom, već da kontinuirano težimo novim okolnostima, novim iskustvima. I, što je nadasve važno, on nas goni da to činimo stvarajući – upotrebljavajući u sebi onu moć koju pripisujemo božanskom samom.

Kroz Nadu, kao otvorenost-za-novo-bolje, i stvaralaštvo, kao aktivno menjanje onoga što već jeste, mi ispoljavamo to Božansko.

Astrološki Uran, tako, predstavlja direktan kanal u nama za nesputanu manifestaciju Univerzalne sve-stvarajuće energije u zbiljsko/materijalno/postojeće.

Stari nisu poznavali planetu Uran, ali njena osnovna ideja slikovito je izražena na tarot karti Zvezda, karti pripisanoj zodijačkoj Vodoliji, koju danas smatramo „Uranovom kućom“. U svim tarot špilovima, Zvezda je prikazana kao žena koja drži dva krčaga: jedan je podignut visoko gore, i iz njega sipa svetlucavu tečnost po sebi, dok je drugi spušten dole, i iz njega se tečnost sliva na zemlju.

Mi ljudi stvaramo tako što smo prenosnici – otvoreni kanali za Univerzalnu Stvaralačku silu Kosmosa. Kada smo otvoreni za nju, ona teče kroz nas (poput struje velike reke) nesputano i čini da našim delima (nadahnutim Idejama i Nadom) pretvaramo Moguće u Stvarno, još-ne-postojeće u postojeće; Haos pretačemo u Red.

Zvezda je oduvek za čoveka bila simbol najviše aspiracije. Udaljeni sjaj zvezda na nebu je TU, u nama i sija kroz nas samim tim što ga vidimo; nepregledno prostranstvo Univerzuma manifestuje se, prikazuje za nas kao prizor beskrajnog zvezdanog prostora.

Gledajući u nebo, naučili smo dobar deo toga što znamo o prirodi i svetu; i istovremeno, gledajući oko sebe na zemlji – očima kao savršenim instrumentom za prijem sjaja naše zvezde Sunca. Ovo saznavanje upotpunjeno je onim trećim gledanjem – gledanjem ka unutra, u sebe, posredstvom „nevidljive svetlosti uma“, koja predstvalja izvorni sjaj naše sopstvene unutrašnje Zvezde – onog beskrajnog u nama, koje nam i omogućuje da pojmimo beskraj oko sebe, da zamislimo beskonačnost uopšte.

Sloboda, Nužnost i Stvaranje

Šta je, dakle, ljudska sloboda i do koje granice ona seže? Nismo li, reći ćemo, ako ništa drugo ono u svojim stvaralačkim činovima slobodni? Može biti. Ali ta sloboda, kao i sloboda u moralnom smislu, sloboda volje da odlučimo ovo umesto onog, uvek je oivičena nužnošću – dogod smo u vreme-prostor postojanju, stavljeni smo u neka ograničenja. I to ne bilo koja. Kauzalnost na ravni vreme-prostor realiteta ne omogućuje nam beskrajno polje slobode. Sve što tu stvaramo – sve što u okviru te ravni proizvedemo – podleže ovim ograničenjima kao nužnosti.

Iz priče o Pandori, bogu neba Uranosu i Zvezdi, vidimo da sve naše stvaranje – iako aktivno učestvujemo u njemu – tako reći i nije naše. U najboljem slučaju, mi kao ljudska bića koja su smrtna i ograničena, stvaramo bivajući-kanalom, otvarajući se za protok one Sile koja je Univerzalno Stvaralačko u prirodi, kosmosu.

Ipak, samo čovek stvara. I kada pobliže osmotrimo ovo stvaralaštvo ljudskog, uviđamo da mi zapravo možemo biti-kanal, na takav način delati da se sila univerzalne Kreacije pronosi kroz nas, samo zato što  mi sami u sebi sadržimo taj isti stvaralački princip. Stara je mudrost i duboka istina da je čovek Mikrokosmos, identičan sveobuhvatnome, Makrokosmosu.

S jedne strane, dakle, mi smo tako reći igračka u rukama Kreativne Sile, a s druge, mi smo sama ta Sila. A u svakom slučaju, naša sloboda susreće se sa ograničenjem, Večnost koju pronosimo sa Konačnošću.

Slika sa tarot karte Zvezda daje nam baš tu poruku: kako da budemo slobodni ne uprkos konačnosti, kauzalnosti, sudbini, već upravo U NJOJ: žena na karti naša je ljudska priroda; u vrč odozgo uliva se Univerzalno, božansko; iz vrča ka dole teče ova stvaralačka sila na Zemlju. Da bismo bili slobodni, moramo biti svesni svojih moći, a to znači – svojih ograničenja, i ujedno kreativnosti u sebi.

Još jedna poruka skrivena je u ovoj slici Zvezde.

Jako nam je lako da zapazimo ograničenja sopstvenog ljudskog postojanja; i lako uviđamo svoju nemoć, ništavnost sitne trunčice čoveka u ogromnom prostranstvu vasione. Skloni smo da dešavanja u svom životu pripišemo igri sudbine, „višoj sili“, itd. Do tačke potpunog fatalizma. Ali pritom zaboravljamo do koje mere sami učestvujemo u svakom momentu, svakom trenu svog života. Mi zapravo, dogod smo živi, nešto biramo a nešto odbacujemo; uvek odlučujemo – i u plesu života nikad nismo puki posmatrači, već aktivni saigrači u igri.

Ako određujemo svoj položaj prema Apsolutnom, božanskom, ništavna smo prašina; ako određujemo svoj položaj prema prolaznom i zemaljskom, stvaraoci smo i bića iznad svih ostalih živih bića na Zemlji.

Slika Zvezde sa tarot karte nam poručuje: mi nismo samo jedno od ta dva, mi smo OBA – uvek oba, i mi jesmo to što jesmo (kao Čovek i ljudsko) upravo time što smo istovremeno oba.

Pronaći svoje pravo mesto, svoj položaj, jedan je od najvažnijih zadataka čoveka. A čovek znači zajednica; i to takva da je čine različiti, međusobno veoma diferencirani pojedinci (bez različitosti i individualiteta pojedinačnog, ljudsko nije ništa drugo do puka masa, materijal, slepa sila materije; bez zajednice – čovek kao pojedinac uopšte ne postoji, tj. nema ljudskog u nama poznatom smislu). I jedna od atribucija astrološkog Urana tiče se upravo ovog pronalaženja svog mesta u zajednici; ali ne tek bilo kakvo ’smeštanje’ – ne igranje svoje uloge u grupi, niti građenje svog položaja u sistemu društvene strukture, na šta se odnose principi Jupitera i Saturna, već takvo specifično ODREĐENJE  sebe koje dolazi iz razumevanja svog položaja kao individualnog ljudskog bića u okviru svega što je Ljudsko – a koje može zasijati u punini tek kroz pronicanje u to šta je Ljudsko kao takvo i njegov položaj u kosmosu.

Na ovakvo razumevanje sebe, kao funkciju višeg uma, odnosi se Uran. Ono nužno iziskuje uviđanje i prihvatanje kako svoje konačnosti i ne-slobode, tako i onog božanskog, stvaralačkog u nama. I to takvo prihvatanje koje se ne zadržava ni na jednoj strani ove prividne opreke – već je stalno u-protoku, koje je  kontinuirana otvorenost sa obe strane kanala.

Razapeti Prometej

Mit o Prometeju preteča je zapravo mita o Isusu. Titan Prometej ukrao je vatru (opasno i ubojito božansko oružje) vrhovnom bogu Zevsu i dao ju je ljudima, videvši u njima sposobnost da barataju njome. Kao posledica ovoga, našao se zakovan za stenu – da večno pati, dok mu orao svakoga dana kljuje jetru, i ona svake noći ponovo zarasta – Prometej budući Titan, te nepodložan umiranju. 

Ovde vidimo analogiju sa hrišćanskim Sinom Boga, koji je doneo Reč Istine čovečanstvu i posledično se našao razapet na krst – ali ne da umre, već kroz to večno živi.

Izvorno nameravane poruke ovih priča svakako su različite, kao i detalji kojima se odlikuju (i po sadržini i po vremenu nastanka). Ipak, osnovna ideja je ista: pojedinačno besmrtno biće donosi baklju Istine i Slobode čovečanstvu i potom samo, kao pojedinačno, biva uništeno – ali u onome što je dalo ljudima, ostaje da večno živi.

Istina

Iz ovih herojskih priča nama i danas sija Istina. To je istina o Ljudskom, ispričana kroz priču o božanskom – istina o Božanskom, zaodenutom u prolaznu, smrtnu formu.

Istina, kao jedan od ključnih pojmova astrološkog Urana, predstavljala je i predstavlja, zajedno sa idejom Slobode, zlatnu nit-vodilju u svim delima ljudskog duha.

Šta zapravo znači kada kažemo istina? Zaobilazeći široku spoznajnoteorijsku raspravu, možemo jednostavno reći: istina je čistina uma koji spoznaje pravu-prirodu-stvari, pravu prirodu svih fenomena. Istina nije stanje, ona je PROCES, dešavanje. Iako je reč „istina“ imenica, njenu prirodu najbolje opisuje glagol.

Ako posmatramo etimološki, naša srpska reč istina ima koren u reči isto, što ukazuje na IDENTITET; ali identitet je nemoguće utvrditi bez poređenja.  Ako kažemo samo A to nije ni istina ni neistina. Ali ako kažemo A=A ili A ≠ A time utvrđujemo u ovom slučaju prisustvo ili odsustvo bazičnog odnosa identiteta; u svakom slučaju, utvrđujemo neki ODNOS.

Istina, dakle, ne postoji u Apsolutu, shvaćenom kao čisto i apstraktno Jedinstvo. Ona može postojati samo tamo gde postoji mnoštvo, broj – najmanje Dva (jer to da li je Jedinica broj podložno je diskusiji). Istina nije cilj, niti je nešto ’unapred dato’; ona je Put – methodos, način kretanja ka nečemu što vidimo kao cilj.

Stoga, najšire uzev, možemo reći da astrološki Uran predstavlja čistu i suštu DINAMIKU, princip kretanja kao takav. Poput struje (usmerenog protoka elektrona) sa kojom se ovaj astrološki princip povezuje, svi fenomeni u prirodi u stalnom su kretanju i protoku. Naša individualna istina je naše sopstveno kretanje u skladu sa ovim kosmičkim Tokom.

Uran se još u astrologiji povezuje i sa principom volje, ali ne volje poput ljudskih ličnih želja i htenja, koje su opisane astrološkim Marsom, već Istinske Volje u nama, dinamike ne ega već Sopstva – slikovito izražene Zvezdom u nama, njenim sjajem i kretanjem.

Iz ove perspektive posmatrano, ljudski je rod zajednica zvezda. Kada je svaki pojedinac deluje u skladu sa svojom prirodom, kada živi Istinu koja je put njegove Zvezdanosti, kao srži njegovog bića, nema nesporazuma, ratova, nesloge u ljudskoj zajednici; sve zvezde se kreću harmonično, na svojim „putanjama“ u kosmosu. No, u aktuelnoj svakodnevici i praksi, stanje čovečanstva daleko je od ovakvog.

Skladna ljudska zajednica zvezda je ideja, mogli bismo reći ideal – ali time nipošto manje važna: to je čovekova Nada, njegov Put i Istina.

Zato nema važnijeg zadatka za čoveka, kao pojedinca-i-roda, od onoga izrečenog još u davna vremena i uklesanog na ulazu Hrama Apolonu u Delfima: SPOZNAJ SAMOGA SEBE. A to znači: spoznaj svoju istinsku prirodu.

Istina oslobađa.

Individuacija i Inicijacija

Govorili smo mnogo o apstraktnim Idejama, Apsolutu, istini i Slobodi; Nadi i udaljenim Zvezdama. Ali kako se sve to odnosi na svakodnevicu, pitaćeš čitaoče, na moje sada-i-ovde? Kako da razotkrijem i prepoznam specifičnu Zvezdu u sebi?

U našoj savremenoj kulturi i svetu, naša istinska priroda, zvezdano i stvaralačko u svakome od nas, potisnuto je u pozadinu, zanemareno i zapostavljeno, budući se kroz obrazovanje i u okviru društvenih sistema neguju neke sasvim druge vrednosti. Čovek se upućuje da radi i živi poštujući etiku, kao kolektivna pravila morala, i opšte, „spoljne“ zakone ponašanja; da se ugleda na heroje zajednice i da dela po „zakonima predaka“, zakonima države, zakonima raznih uspostavljenih društvenih struktura.

Ovi zakoni po sebi nisu loši. Šta više – oni su postavljeni na visokim principa ljudskosti i njihov je cilj red i harmonija u zajedničkom životu. Ali slepo poštujući njih, bez razumevanja srži svog bića, bez kontakta sa Zvezdom u sebi, pojedinac ne postaje individua: ne postaje svesno biće, koje živi u skladu sa sobom i univerzumom, i ostvaruje maksimum svojih potencijala. On postaje šraf-u-mašini; u najboljem slučaju – funkcionalan i dobro-držeći šraf, no ipak samo šraf; u najgorem – meso, sirova snaga i rob u mašineriji svetske strukture.

Otrgnuti se silini ovog društvenog kalupa nije lako. To zahteva ogromnu snagu i pre svega hrabrost: usuditi se pogledati u sebe, i gledati dovoljno dugo, da se prepozna sopstvena odgovornost za svoj život i dela, i sopstvena kreativnost, božanstvenost, zvezdanost, iz koje ova odgovornost proističe.

To gledanje – direktno i otvoreno gledanje – podrazumeva istrajnost i nepristrasnu otvorenost za sve što se može videti. Razotkrivanje sopstvene prirode ne događa se odjednom; premda trenutak kada um prvi put postane direktnije izložen ovoj Istini možemo doživeti kao udar groma. Istina oslobađa; i što smo bili udaljeniji od iskonskog-sebe, što smo svoj život više izgradili na principima stranim našoj specifičnoj zvezdanosti, to više ćemo biti potreseni ovim prodorom Istine.

Ovo postepeno oslobađanje, koje je Hod, Put pojedinca ka spoznaji sopstvene prave prirode, u Jungovoj psihologiji obeleženo je terminom „individuacija“.

Na taj Put možemo krenuti bilo kako – odabrati bilo koji duhovni, mistički, religiozni sistem – ali važno je da krenemo. Svest da njime želimo ići i sama volja da preduzmemo prvi korak GARANCIJA SU DA ĆEMO USPETI.

Drugu garanciju nemamo jer je ne možemo imati. To je naš individualni Put i niko osim nas samih ne može ga preći.

Nije slučajno što su stari duhovnjaci za takve prve i važne korake upotrebili reč „inicijacija“. Koren ove reči je u latinskoj reči initium, što u prevodu znači – početi, začeti, krenuti, pokrenuti, i vidimo u njoj isti onaj smisao Stvaranja i Kreativne sile o kome smo ranije govorili.

Inicijator može biti neka pojedinačna osoba, susret sa nekim učenjem, ili događaj; u osnovi – inicijator – pokretač koji nas podstiče na Put ka sopstvu, kao srži onog ’ja’ – može biti bilo šta. I najčešće u praksi, mi ne možemo unapred znati ko ili šta će to biti. Ali ono što možemo jeste: BITI OTVORENI. Biti otvoreni za Novo u svakom iskustvu, otvoreni za iskustvo kao takvo – ulaziti u događaje koje nam „život nosi“ kao u Tok velike rečne struje, spremni da nas svako iskustvo potpuno izmeni; spremni da budemo to što istinski jesmo, Sopsvo, ne držeći se grčevito za obalu onoga što mislimo-da-jesmo (naš socijalni, ekonomski identitet, društveni status, zvanje itd.).

Dete u Igri

Ova otvorenost najbliže nam je shvatljiva kada pogledamo neko dete. Detinji pristup svetu je bez pred-rasuda, bez zadrške i bez straha. Ono voli sve, prihvata svako iskustvo (antropološke studije su pokazale da dete žudi za iskustvom samim do mere da će ponoviti i bolno iskustvo samo da bi doživljavalo i moglo posmatrati doživljaj – npr. kada beba slučajno udari glavom o zid, napravi grimasu bola, pa onda to ponovi, sada namerno i uz radostan osmeh)i kroz ovu otvorenost-u-igri, doživljavajući svet oko sebe, gradi sebe kao pojedinačno ljudsko biće.

Mi koji smo već odrasli ne možemo u bukvalnom smislu ponovo postati deca; niti to treba da budemo. Ali mi svi zapravo, u suštinskom smislu, stalno jesmo deca – detinja otvorenost-za-iskustvo uvek postoji u nama. Samim tim što smo rođeni, mi smo otvoreni za iskušavanje-života, ma šta to konkretno može biti. Ali postepeno, tokom odrastanja, dozvoljavamo sebi da ovo zaboravimo.

Uranovski princip u nama je onaj tajni unutrašnji glas, koji nam, ponekad kao tiha ali postojana vatra, ponekad kao udar groma, govori:  stvaraj! teci! igraj se poput deteta!

U ranom detinjstvu mi ovaj Glas tako jasno „čujemo“ da ga i ne raspoznajemo kao nešto „posebno“ – mi živimo u njemu i po njemu. Mi jesmo To. No u procesu odrastanja, skloni smo da se fiksirano vežemo za odredbe našeg identiteta i pravca kretanja koje nam okolina određuje – a koje pratimo prečesto vođeni radije motivima sebičnih želja za užitkom, straha, ili „nagrada“, nego vođeni uputom ovog unutrašnjeg Glasa.

Ipak, taj Glas je tu i kada ga ne čujemo. Naša Zvezdanost teži da se ispolji u svakom momentu našeg života. Struja Volje sopstva govori kroz nas, čak i onda kada izbegavamo da je čujemo, i onda kada se oglušujemo na impulse kojima nas vodi.

Stepen do koga smo odstranjeni, u svojim svesnim mislima, osećanjima i delima, od nje određuje stepen teškoća koje možemo imati na putu ponovnog-upoznavanja sa uranskim u sebi. No ako preduzmemo taj mali korak, da za početak priznamo postojanje ove Sile u sebi, otškrinuli smo jedna nevidljiva vrata, i uputili time svesni poziv Glasu da želimo komunikaciju.

Kao što je bilo potrebno vreme i godine iskustva da se Glas u nama utiša i postane nam udaljen i nepoznat, tako će isto biti potrebno vreme i istrajno sada svesno ulaženje-u-iskustva da se postepeno vratimo ovom izvornom kontaktu.

Jung to vraćanje naziva Individuacijom. Ona podrazumeva čitav proces, često praćen prolaskom kroz bolne i teške faze; prodor iz tame u svetlo ne dešava se „u treptaju oka“. Ali svaki korak koji budemo učinili na tom Putu višestruko je vredan.

Ako ustrajemo, nailazićemo na teško kamenje, duboke rečne virove, predele zarasle čudnim biljem, pustinje i planine naizgled nepremostive; no svaki taj kamen i kap vode, ili trunčica prašine koju na ovom Putu susretnemo uistinu naši su dragulji: nove alatke snage, izvučene trudom na svetlo dana iz dubina našeg sopstvenog bića.

Na početku možda nećemo jasno videti kuda idemo. Često ćemo se osetiti obeznađeno i nesigurno u to treba li nastaviti dalje. Ali i u tim momentima, Glas je u nama i vodi nas. Istrajnost u kretanju razrešiće sve dileme.

Prepoznaćemo nepogrešivo da smo na pravom putu po progresivno-rastućem osećanju unutrašnje usklađenosti, mira i nadasve – slobode, koju je nemoguće pobrkati sa bilo čim drugim, i nemoguće opisati osim onome ko ju je sam već doživeo – baš kao što je slepom čoveku nemoguće rečima preneti šta doživljava onaj koji vidi kada posmatra blistavo prostranstvo zvezda na vedrom noćnom nebu.

*****

NOSCE TE IPSVM ~ spoznaj samog sebe! ~