SIDERALNA ASTROLOGIJA - šta je to ustvari ?

Kada vas upitaju ‘šta ste u horoskopu’ i vi odgovorite npr. ‘Rak’, pod ovim se u uobičajenom popularnom, tropsko-astrološkom shvatanju podrazumeva da se Sunce za vreme rođenja nalazilo ‘u’ tom znaku (‘znaku Raka’ u našem primeru). Međutim, istini za volju, kada bismo u to tačno vreme pogledali u nebo, mi zapravo ne bismo videli zvezde iz Sazvežđa Raka! Ono što bismo najverovatnije videli (ukoliko je moguće videti zvezde, s obzirom na sjaj Sunca, dakle npr. u ranu zoru ili tik po zalasku) jeste Sazvežđe Blizanaca.

Kako je ovo moguće?

Termin ‘Zodijak’ odnosi se na 12 Sazvežđa Ekliptike, svako od po 30°, koje su još stari Egipćani obeležili i posmatrali vezu položaja Sunca i Meseca naspram njih i fenomena-dešavanja na zemlji. Ovako je astrologija nastala i kroz praktična posmatranja i beleženja se razvijala.

Zvezde su vekovima ostale (i gledano sa zemlje, ostaju – budući da njihovo gigantsko kretanje jedva da primećujemo na Zemlji) tu gde jesu, ali se povezanost njihove vidljivosti spram linija horizonta i meridijana i godišnjih doba ciklično menja-okreće.  Ovaj fenomen je poznat kao ‘precesija ekvinoksa’ i povezan je sa blagim osciliranjem zemljine ose, usled kojeg dolazi do cikličnog menjanja poklapanja ‘prolećne tačke’sa delovima Ekliptike.  Jedan ceo ovakav ciklus traje oko 26 000 godina, tako da na svakih oko 2000 godina ‘prolećna tačka’ tj. stepen koji se rađa na istoku u trenutku prolećnog Ekvinoksa, prelazi iz jednog Sazvežđa u drugo.  Tako se sada npr. ‘nalazimo’ na kaju Sazvežđa Riba i krećemo se lagano ka ulasku u sazvežđe Vodolije. (Sled ovog pomeranja prolećne tačke je ‘unazad’ u odnosu na godišnje kretanje Sunca ‘kroz’ Sazvežđa)

Budući su stari Egipćani baratali sideralnim zodijakom[1], precesija nije imala nikakvog uticaja na njihova računanja.

Širenje astrologije na Zapad dogodilo se u ranim vekovima p.n.e. prenošenjem egipatskih i vavilonskih (kaldejskih) znanja u grčke gradove.  

U ovim ranim vekovima zapadne astrologije, živeo je i radio poznati helenistički astrolog-astronom[2] Ptolomej (I-II vek Nove ere), na čijem se radu (posebno knjizi “Tatrabiblos”) u velikoj meri bazirao dalji razvoj astrologije. Kao i svi njegovi savremenici, Ptolomej je smatrao da se nebeska sfera okreće, a da je Zemlja fiksna, te su zapažanja u vezi sa promenom položaja prolećne tačke pripisana ovom “pomeranju nebeske sfere”. Ali on ovom fenomenu nije pridavao važnost (jer da jeste, imali bismo u njegovim delima uputstva učenicima/čitaocima kako izračunati precesiju), jer se sam njegov rad orjentisao prema zvezdama, a ne prema tropima[3]. Njegova najvažnija dela, Almagest i Tetrabiblos, koja su do danas ostala najveći autoriteti u oblasti astrologije, napisana su u periodu između 127. i 151. g. n.e.; u ovo vreme prolećna tačka kretala se između 01° 11’ i 00° 51’ Ovna sideralnog zodijaka.

Nedugo posle Ptolomeja, usled najezde Hrišćanstva svi najvažniji astrološki spisi, uključujući i njegova pomenuta dva, preseljeni su na Srednji Istok[4] i prevedeni na arapski jezik, da bi se onda tek u 12. veku vratili na Zapad[5].  Srednjevekovni Ptolomejevi prevodioci i učenici jednostavno su prepisali od njega da ‘zodijak počinje sa prolećnim ekvinoksom’[6] – što je upravo i bilo tačno za njegovo vreme, ali što je bila referenca Sazvežđa prema tropima (početak proleća), a ne odrednica o tome gde ‘počinje Zodijak’! [7]

Tako je nastala astrološka tradicija koju danas zapadni svet ima, tzv tropska astrologija, koja svoj astrološki, dakle zvezdo-znalački rad, bazira ne na zvezdama, već na - godišnjim dobima!

Na Zapadu je ova razvedenost astro-logije od zvezda trajala i opstala vekovima.  Ono što je iznenađujuće je to da ovakvo ‘fiksiranje’ ekvinocijskih tačaka, a razumevanje zvezdanih jata kao onih koji se okreću nije prestalo ni posle Kopernikovog otkrića (XVI vek) - otkrića da je zapravo Zemlja ta koja se okreće!

U praktičnom smislu, svoj opstanak ovakva astrološka koncepcija ima da zahvali ne malim delom i tome što je veliki deo praktičnog, konkretnog astrološkog rada (bio i jeste) baziran na ne toliko Zodijaku, već pre svega analizi planetarnih principa i njihovih međusobnih ugaonih odnosa = aspekata, kao i mundanih položaja – polja horoskopa.

“Pa, ako su razultati u praksi pozitivni, ma kojim imenom alatku nazivali, zašto bi uopšte bilo važno kako ćemo je zvati?”, može neko – i ne bez prava - upitati. Radi se zapravo o smislenoj upotrebi imena, i o tome da određenje nečega posebnim pojmovima i terminima, kao i precizno definisanje tih pojmova koji se upotrebljavaju, određuje (filozofski definiše) u celini ono što zovemo naukom.

Istinski problem u držanju za tropski okvir astrološkog razmišljanja jeste u onemogućavanju na taj način da se astrologija eksperimentalno zasnuje na osnovu empirijskih činjenica i počne se upotrebljavati na najplodniji mogući način u korist napretka čoveka – kao alatka koja pomaže da se čovek uskladi sa samim sobom i svime u Prirodi, Univerzumu koji ga okružuje i čiji je deo.

Sideralna astrologija može sa nepogrešivom preciznošću do u dan prognozirati događaje, uz pomoć samo najjednostavnijih tehnika kao što su tranziti, Solarni i Lunarni povratci i njihovo progresiranje, dok iz perspektive tropske astrologije Solarni povratak zbog vremenskog odstupanja (budući ovde ‘Zodijak’ orjentisan na Ekvinoks a ne Zvezde) kao tehnika potpuno gubi smisao, te takođe i sve progresije bazirane na ovom i pripadajućim ciklusima, dok tranziti vremenom pokazuju odstupanja u danima od egzaktnog prelaza!

U natalnoj astrologiji, gde baratamo sa više ‘subjektivnim’ i time teže proverljivim činjenicama, takođe se pokazuje prednost realne, zvezdane, perspektive sideralne astrologije u praksi: dok današnja tropska astrologija barata bezbrojnim tehnikama, gubeći se u maglovitosti pokušaja objašnjenja nekog fenomena trivijalnim faktorima, sub-divizijama divizija, arapskim tačkama, ‘umetnutim kućama’ i sl., sideralna svoju interpretaciju bazira na svega nekoliko esencijalnih faktora, analizom kojih tumač dobija jasnu i celovitu sliku karaktera - bez ikakve potrebe da se dovija, posežući za sve novim i novim dodatnim ‘tehnikama’ i ‘cepkanjima’ karte.

Do ponovnog otkrića i revitalizacije znanja o astrologiji kakva jeste – sa Zodijakom 12 Sazvežđa Ekliptike, došlo je početkom XX veka zaslugom modernih pionira sideralne astrologije, Sirila Fagana (Cyril Fagan) i Donalda Bredlija (Donald A. Bradley aka Garth Allen). Njihov rad praćen je i podržan do danas svega nekolicinom autora, koji su uglavnom svojim individualnim naporima i istraživanjima, doprinosili korak-po-korak sve većem rasvetljavanju ovog važnog astrološkog ‘problema’ .[8]

Možemo slobodno reći da jihovoj otvorenosti uma, istrajnosti i hrabrosti danas svi mi – kako astrolozi, tako i oni koji to nisu – tragači za istinom i borci za nju, dugujemo veliku zahvalnost.

---

[1] vidi: C. Fagan, „Astrological origins“ Llewellyn Publications, Minnesota 1973

[2] tada nije bilo razlike među ovim pojmovima, tj. postojao je samo termin ‘astrolog’ koji je podrazumevao i ono što danas mislimo pod ‘astrologom’ i ‘astronomom’ (naravno, uz veliku razliku saržaja tog pojma, s obzirom na razvoj čoveka i nauke od početka prethodnog milenijuma do sada)

[3] mnoga mesta u Tetrabiblosu ukazuju na to da je on reči ’znaci’ i ’sazvežđa’ koristio kao sinonime, uvek misleći na doslovna, vidljiva fizička sazvežđa pri upotrebi oba ova pojma

[4] tzv. prvo veliko preseljenje astrologije u arapski svet, usled hrišćanskog spaljivanja spisa i uništavanja svih paganskih učenja na Zapadu

[5] tzv. veliki povratak astrologije na Zapad, kada su hrišćanski učenjaci počeli prevoditi astrološke tekstove (grčke! a sada sa arapskog) na latinski i zapad se tako mogao ponovo upoznati (preko prevoda prevoda!) sa ovim delima

[6] Tetrabiblos I, 11

[7] Zodijak je, po starim Egipćanima, počinjao Sazvežđem Taurusa, tj. Bika, i to posmatrano od sredine ovog Sazvežđa, koju su odredili prema položaju fiksne zvezde Aldebaran

[8] Evo male internet bibliografije  http://home.comcast.net/~siderealwest/biblio.htm

......................

NOSCE TE IPSVM
~ spoznaj samog sebe! ~